Ovogodišnji „HorFest“ u Valjevu okupio je najbolje srpske dečje, kamerne, omladinske, mešovite, jednorodne horove i vokalne grupe. U kategoriji jednorodnih omladinskih horova, Hor Umetničke škole „Stevan Mokranjac“ pod upravom Ružice Rajković, osvojio je prvo mesto.
Nastali su slučajno. Iz želje da pokažu sebi i drugima da mogu i više i bolje. Ima ih samo 15, a zvuči ko da ih je makar 50.
Hor devojaka Umetničke škole „Stevan Mokranjac“ pod upravom energične Ružice Rajković na prvoj svojoj prezentaciji van Negotina osvojio je prvu nagradu. I to ne bilo kakvu – prvu nagradu na HorFestu u Valjevu, manifestaciji koja već treću godinu zaredom okuplja najbolje predstavnike horskog pevanja u Srbiji, u svim kategorijama.
Stručni žiri, kojim je predsedavala Vesna Šouc, dirigent i redovan profesor na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, nastup negotinskog Hora ocenio je sa 94, 33 poena.
„Naš devojački hor postoji od prošlog oktobra, a nastao je iz želje i volje da se baci akcenat na jednorodne horove, da se pevaju različiti aranžmani i kompozicije za ženski hor. Prvi nastu nam je bio na koncertu povodom Svetskog dana horskog pevanja. Ovo nam je prvo putovanje i prva prezentacija van Negotina. Ova nagrada nam je dokaz da smo na pravom putu, ona nam je vetar u leđa da nastavimo naš rad“, kaže dirigent Ružica Rajković, profesor u negotinskoj Umetničkoj školi.
Hor devojaka ove Umetničke škole izveo je kompoziciju „Gospo ja vas volim i ćutim“ Konstanca Feste, budući da je obavezna bila jedna od kompozicija iz opusa renesanse, zatim „Vojvođanske pesme“ Ljubomira Bošnjakovića i naravno, „Svjati Bože“ iz Mokranjčeve „Liturgije Svetog Jovana Zlatoustog“ u transkripciji za ženski hor.
„Bez Mokranjca se ne može i ne želimo. On je naša tradicija. Mi, pre, svega, ne želimo da budemo statičan hor. Smatramo da je pokret uz pevanje veoma važan, jer se decenijama neguje i na drugim scenama širom Evrope. Želja nam je da budemo drugačiji, da u svom opusu imamo i modernije aranžmane, da brinemo i o tradiciji, možda i da ubacimo i instrumente, perskusije, što da ne“, kaže Ružica Rajković.
