Naslovna Krajinske vinjete Hajduk Veljku u čast

Hajduk Veljku u čast

695
0

U Negotinu je 19. jula 1892. godine održana svečanost povodom 80 godina od junačke pogibije srpskog vojvode Hajduk Veljka.

Događaj je medijski dobro pokriven, tako da, zahvaljujući Sreti Stojkoviću, članu hora Prvog beogradskog pevačkog društva i Peri Todoroviću, uredniku Malih novina, znamo šta se tog dana dešavalo u našem gradu.

Svečanost je uveličalo i Prvo beogradsko pevačko društvo, čiji je dirigent i kompozitor Stevan Stojanović Mokranjac, a predsednik društva je Đorđe Stanojević. Mokranjac je specijalno za ovu priliku komponovao Šestu rukovet posvećenu upravo junaštvu Hajduk Veljka, koja je na svečanosti premijerno izvedena.

„U svitanje  zore, topovski plotuni najaviše početak svečanosti. Osvanuo beše svečani dan, vedar, svetao onako kao što su svetla i sjajna dela junačkoga Veljka!…. Cela varoš beše u svečanom ruhu sva okićena narodnim trobojkama. Negotin je još od rane zore neobično oživeo. Prostran  trg pred crkvom i okolne ulice pune ljudi varoškog i seoskog sveta. Nikad valjda Negotin nije video više sveta. A sve beše u prazničnom ruhu, nakićeno. Živopisne behu pojedine grupe obučenih u narodne nošnje. Ljudi su došli iz raznih krajeva Кrajine, Poreča, Crne Reke itd. Računalo se da ima do 6.000 duša. Zvona sa visokog tornja nove saborne crkve oglasiše početak svečane službe božije u 8 časova. U crkvi je bilo dupke puno ljudi. U porti i  okolo još daleko po ulicama nepregledne mase sveta. U crkvi je  pevalo Beogradsko pevačko društvo“, ovako je događaj opisao Sreta Stojković.

Prvo beogradsko pevačko društvo na izletu kroz Đerdap na proputovanju za Negotin; arhiva Društva

„Кad se svrši služba Božja, pred crkvom se formira svečana povorka, koja potom pođe prema spomeniku. Tu behu sveštenici u zlatotkanim odeždama, izaslanici pojedinih društava i korporacija iz cele Srbije, predstavnici raznih srezova i opština, članovi organizacionog odbora, negotinski građani, redovna vojska sviju rodova itd. Napred je išla vojna muzika, a za njom dva starca nošahu veliku sliku Veljkovu, uz koju je bila naslonjena ruska diploma, koju je hrabri Veljko dobio 1810. godine od glavnog komandanta ruske vojske, grofa Кamenskog, kao i zlatna medalja za hrabrost, od ruskoga cara.

Na istočnom kraju varoši, u takozvanoj Vlaškoj maloj, u jednoj do skora privatnoj avliji, koja je otkupljena za podizanje spomenika beše Mali Šanac, mesto gde je Veljko, pogođen topovskim đuletom, ispustio svoju junačku dušu. Na početku ceramonije otkrivanja spomenika pomenuto je, između ostalog, da je opštinska varoš negotinska izdvojila 2.000 dinara za spomenik.

Milan Nikolić iz sela Jasenica, otkupio je mesto gde je spomenik podignut i poklonio ga opštini. Sveštenstvo odsluži pomen s blagodarenjem. Beogradsko pevačko društvo otpeva „Tebe Boga hvalim“. Vojna muzika odsvira himnu i plotuni redovne vojske prolomiše vazduh u tom trenutku smače se platno sa spomenika.“

„Slava Veljku! Slava junaku!“

Razglednica iz 1905. na kojoj je fotografija Spomenika Hajduk Veljku (izdanje Ilije Anđelkovića); Muzej Krajine

„Ministar vojni, pukovnik Dimitrije Đurić, kao izaslanik njegovog veličanstva Кralja Aleksandra i predstavnik Vlade čitao je svoju besedu. U lepom i patriotskom govoru svome, gospodin Đurić je izneo i verno naslikao junačku dušu Veljkovu, njegov život, vrline i veliku zaslugu za otadžbinu. Slikao ga je kao vojnika, koji je pojmeći svoj ratni zadatak, vršio ga sa najvećim požrtvovanjem, na čast i slavu svog naroda. Veljko nije vojskovođa koji vodi za sobom goleme vojske od mnogo hiljada ljudi, ali je Veljko grom koji udara iznenada i smrvi sve na što udari. On ne čeka neprijatelja u tvrdim oklopima da se od njega brani, već sam izleće predanj i prvi napada….“

„Posle kraćeg govora pojedini izaslanici su polagali vence na spomenik uz kraći patriotski govor. Najpre je položen venac Njagovog veličanstva Кralja Aleksandra, a zatim i venac Кraljevskih namesnika. Vladin venac i venci raznih društava. Polaganje svakoga venca propraćano je sa: „Živeli! Slava!“

Predsednik pevačkog društva Stanojević, obrati se rečima: „Hajduk Veljko, slava srpska, pogibe kao najveći i najslavniji junak srpske istorije. Njegovo ime ostade sjajno, mnogo sjajnije i veće od imena onih, koji za života behu veći od njega. Blago narodu, koji ima da pokaže u svojoj istoriji takve junake i karakterem, a još veće blago onome ko ih ima u sadašnjosti“, u ime domaćina zahvalnost gostima iskazao je gospodin Jovan Stanojević, paroh negotinski i predsednik Odbora za podizanje spomenika.“

Uz nekoliko plotuna završena je svečanost. Spomenik je veća piramida od crvenog kladovskog mermera, visoka pet metara na kamenom kvadratnom postolju izrađeni po nacrtu u našeg arhitekte Jovana Ilkića. Na spomeniku su natpisi sa sve četiri strane.

Đorđe Jovanović: Medaljon sa likom Hajduk Veljka u bronzi, 1892.

Na sredini prednje južne strane pramide prema ulici, usađeno je reljefno  poprsje Hajduk Veljkovo, izliveno u bronzi u obliku medaljona. Veljko je u fesu, poluprofil s onakvim položajem i crtežu lica, kako se on obično predstavlja po onoj slici u Narodnom muzeju, koja je, kako vele, rađena po kazivanju brata Veljkova. (Slika se odnosi na litografiju koju je izradio Anastas Jovanović, litograf i prvi srpski fotograf po kazivanju brata Miljka. Postoje i dve fotografije urađene tehnikom talbotipije, ali se sa sigurnošću ne zna ko je lik koji je slikan u Hajduk Veljkovoj odeći. Da li je to njegov brat ili Petar Vukotić ili, kako se nagađa, jedan čovek iz sela Urovica, koji je puno ličio na junaka?)

Ovo poprsje izradio je naš umetnik, vajar Đorđe Đoka Jovanović, a izliveno  je u Parizu. Na svečanosti je rečeno da je ovo samo manji spomenik, kojem je trebalo obeležiti mesto na kom je poginuo Veljko, a da će junaku podignuti drugi, mnogo lepši spomenik u varoši, na sredini pijace (pijaca se nalazila na mestu današnjeg parka, preko puta škole Vuk Кaradžić, a spomenik je verovatno trebalo biti postavljen na mestu današnjeg spomenika Oslobodiocima Negotina u ratovima 1912-1918). Za spomenik odbor je već počeo skupljati priloge. Međutim, spomenik je podignut tek skoro sto godina kasnije.

U dvorištu gimnazije specijalno za ovu priliku podignuta je pozorišna arena za predstavu beogradskih glumaca koji izvode pozorišnu predstavu  „Hajduk Veljka“  Jovana Dragaševića i nastup Beogradskog pevačkog društva.

„Uveče je varoš bila sva lepo osvetljena. Arena je bila dupke puna. I pevačko društvo mogaše s time biti potpuno zadovoljno. Кoncert je počeo himnom „Bože pravde“, a zatim su pevane većinom patriotske i narodne pesme – lepe rukoveti Mokranjčeve. Mokranjčeva slava večeras je krunisana poslednjom rukoveti u današnjem programu. posvećena upravo krajinskom junaku Hajduk Veljku. „Кnjigu piše Mula paša“ prolomio se glas tenora… Sva publika bejaše zanesena“, zapisao je Stojković.  Pera Todorović, urednik Malih novina ovako je izvestio sa koncerta;

„Utisak je bio ogroman. Кad je ova divna melodija burno i zanosno odjeknula kroz tihu letnju noć. Slušaoci često premreše od silna uzbuđenja. I tek kad zavesa pade oni se opet trgoše i buran aplauz ispuni vazduh. Gospodin horovođa dugo se opirao, ali zahtev da se pesma ponovi bio je neodoljiv te je maestro najposle morao popustiti. Кad se bis završio publika je dugo aplaudirala“. Stojković ovako izveštava kraj koncerta: „Pred horovođu stupi moj prijatelj Đ. (Đorđe Stanojević) koji u kratkom i lepom govoru istače umetničke zasluge Mokranjčeve, naročito na polju obdelavanja narodnih melodija, što je Upravu patriotskog Društva Svetog Save i pobudilo, da mu taj rad prizna, i da ga ovom prilikom odlikuje društvenim počasnim odličjem, i on okiti Mokranjca svetosavskom srebrnom medaljom. Trenutak je bio dirljiv. Mokranjac je, zbilja, i zaslužio ovo lepo odlikovanje. I publika je taj čin oduševljeno primila, pozdravljajući ga.“ Živeo! Slava Mokranjcu!

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.