Naslovna Krajinske vinjete Đorđe Stanojević – naučnik koji je osvetlio Srbiju

Đorđe Stanojević – naučnik koji je osvetlio Srbiju

394
2

Trebalo je skoro tri decenije, od prvih električnih fenjera na Terazijama, da Beograd konačno pošalje gasnu rasvetu u prošlost. Kada su se tog 23. septembra 1893. upalile sijalice, Beograd je postao jedna od prvih evropskih prestonica sa potpuno električnim osvetljenjem. I sve to zahvaljujući jednom Negotincu.

Đorše Stanojević

Đorđe Stanojević, astronom, fizičar, profesor Velike škole i rektor Beogradskog univerziteta, rođen u Negotinu 7. aprila 1856. godine, bio je čovek sa vizijom da strujom snabde svoju zemlju.
Prvim sijalicama elektrifikacija je tek počela. Na redu su bile termoelektrane, hidroelektrane i dalekovodi.

Hidroelektrana Gamzigrad, sagrađena 1909. godine; Foto: Milorad Drča

U Užicu je na Đetinji 1900. puštena prva hidroelektrana u Srbiji, elektrocentrala “Pod gradom”, koja i danas radi, sa Teslinim sistemom višefaznih struja.

Usledile su: “Vučje“ na Vučjanci, „Niš“ na Nišavi, „Veliko Gradište” na Peku, “Vlasotince” na Vlasini, “Ivanjica” na Moravici i “Zaječar” na Timoku, a opet zahvaljujući Đorđu Stanojeviću.

Do 1931. struju su dobili i ostali gradovi u Srbiji, a do 1945. i veća sela i varoši.

“Naučna otkrića Nikole Tesle bila su u velikoj meri poznata Đorđu Stanojeviću, a naročito iz oblasti elektriciteta. Teslin boravak u Beogradu 1892. uticao je u značajnoj meri na dalji naučno-istraživački, a pre svega praktičan rad Đorđa Stanojevića. Od tada pa nadalje na svakom koraku profesor Stanojević se zalaže za primenu Teslinog polifaznog sistema i nekoliko prvih hidroelektrana su proizvodile naizmenične struje”, navodi Nenad Vojinović, arhivski savetnik i direktor Istorijskog arhiva Negotin u svojoj knjizi knjige „Đorđe Stanojević (1858-1921) biografija jednog naučnika“.

Korona, Pomračenje sunca; snimio 19. avgusta 1887. godine Đorđe Stanojević

Da je u svemu bio ispred svog vremena pokazuje i širok spektar Stanojevićevih interesovanja, koja se nisu zaustavila samo na elektricitet i njegove upotrebne vrednosti, već i na oblast fizike, astronomije, mehanike.

Prvi je u srpsku nauku uveo i fotografiju. Prvi je autor sa ovih prostora koji je uspeo da fotografiše potpuno pomračenje Sunca.

“Кao član francuske ekspedicije u Sibiru, 19. avgusta 1887. godine, specijalnim fotoaparatom „Snajper“, kojeg je konstruisao lično Žil Žansen, francuski astrofizičar, poznat po tome da je jedini naučnik tog doba koji je fotografiju koristio u neposrednom naučnom istraživanju Sunčevog sistema, Stanojević snima potpuno pomračenje Sunca. Iako je, zbog vremenskih uslova, imao svega 20-25 sekundi, on je prvi fotograf sa naših prostora koji je uspešno napravio fotografiju (Кorona) ovog prirodnog fenomena”, kaže Milorad Drča, fotograf i samostalni stručni saradnik za odnose za javnošću ogranka HE „Đerdap“.

Dečak sa violinom, prva srpska fotografija u boji; snimio Đorđe Stanojević

Đorđe Stanojević je tvorac i prve fotografije načinjene uz pomoć X-zraka i autor prve fotografije u boji kod nas “Dečak (Ciganče) sa violinom”.

“Ovo je prva fotografija u boji na našim prostrorima i šire, a njen autor je Đorđe Stanojević. Fotografija je snimljena tehnikom autohrom najverovatnije 1908. godine. Ovu izuzetno komplikovanu  tehniku na tržište  su izneli braća Limijer iz svoje fabrike u Lionu prethodne  godine. Кolor fotografija se dobijala kao slajd na staklu i za ovo je trebalo veliko umeće. Naročito  je bila komplikovana laboratorijska obrada snimljene ploče. Za već afirmisanog fotografa, kakav je bio Đorđe Stanojević, ovo je bio veliki izazov i on je svakako morao da proba ovaj novitet. Ne zna se tačno gde je snimljen ovaj dečak sa violinom, ne zna se, takođe, ni gde je dijapozitiv na staklu, a dva štampana primerka formata 18 x 24  su izrađena tehnikom ofset štampe u Lajpcigu. Tehnika autohrom zadržala se do tridesetih godina prošlog veka, kada ju je potisnuo čuveni kodakhrome na ceuloidnoj traci u „leica“ formatu”, kaže Milorad Drča.

Panorama Negotina; snimio Đorđe Stanojević (fotografija se čuva u Etnografskom muzeju)

Na nekoliko fotografija zabeležio je Đorđe Stanojević i rodni Negotin, ali i raskošne seoske kuće u okolini, u Samarinovcu. Njegova ljubav prema fotografiji iznedrila je prvu fotomonografiju kod nas, “Srbija u slikama”,

“Đorđe je hteo da svakako prikaže bogatstvo kolorita ženske narodne nošnje u Šumadiji, tople popodnevne tonove okoline Niša, boje Gornjačke klisure i šarenilo kolorita  meštana u narodnim nošnjama. Кako  tehnologija štampe u ovom trenutku nije bila u mogućnosti  da to odradi, uporni Đorđe dolazi na nesvakidašnju ideju. Angažuje Stevu Todorovića, svog dobrog prijatelja, slikara, koji, na svaki  primerak odštampane knjige,  na  četiri pomenute  fotografije, pastelnom tehnikom dodaje boju”, ističe Milorad Drča.

Đorđe Stanojević i Stevan Mokranjac sa muškim delom hora BPD-a 1899. u Nemačkoj (fotografija se čuva u Muzeju Krajine u Negotinu)

Održavao je kontakte sa rodnim gradom i dobre veze sa svojim Negotincima, akademikom i generalom Jovanom Miškovićem, generalom Jovanom Atanackovićem, generalom Jevremom Velimirovićem i mnogim drugima iz svog zavičaja, a naročito sa kompozitorom Stevanom Stojanovićem Mokranjcem.

Dva prijatelja u velikom gradu povezivalo je još nešto osim činjenice da obojica dolaze iz Negotina – Beogradsko pevačko društvo koje je Mokranjac vodio i u njemu dirigovao, a Stanojević bio predsednik.

“Interesantan je podatak su su Mokranjac i Đorđe Stanojević upisani u istu Crkvenu matičnu knjigu rođenih-krštenih (1837-1878) Crkve Rođenja Presvete Bogorodice. Mokranjac je u nju upisan decembra 1855. po starom kalendaru, a Đorđe Stanojević 7. aprila 1858. po novom kalendaru”, kaže Nenad Vojinović.

Đorđe Stanojević preminuo je  24. decembra 1921. godine u Parizu. Njemu u čast, Negotinci su posvetili jedan od centralnih gradskih trgova, stalnu postavku u Spomen sobi u zgradi Elektrodistribucije i spomenik, rad Drinke Radovanović.

I jedna novobeogradska ulica nosi ime Đorđa Stanojevića, a njegova bista postavljena je ispred zgrade beogradske elektrodistribucije u Masarikovoj ulici. Elektroprivreda Srbije povodom svog dana, 6. oktobra, dodeljuje priznanje „Đorđe Stanojević“ za doprinos u razvoju srpske elektroprivrede.

2 KOMENTARA

  1. …A jedna kafanska satra uz skute monumenta Djordja Stanojevica veci deo godine oslikava cirkuski ambijent … mozda ovaj clanak otvori oci pozvanima, da grad lici na sebe…

  2. Impozantna je bila Izlozba u Istorijskom muzeju u Beogradu. I ponos biti Negotinac i Krajinac. Bila je fotografija Njegove kuce. Cetvrta od Banove apoteke. Srusena osamdesetih. Tuga. Negotinski centar se lagano urusava, a svuda u svetu bi se cuvao i sacuvao

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.