Naslovna Društvo Danijela Balanesković, učenik generacije Negotinske gimnazije

Danijela Balanesković, učenik generacije Negotinske gimnazije

1299
0

Minijature NG Portala: Učenici generacije školske 2019/2020. godine.

U knjigu najboljih i najuspešnijih negotinskih gimnazijalaca upisala se ove godine Danijela Balanesković ponevši zvanje učenika generacije.

Pod  drugačijim okolnostima nastave u drugom polugodištu, uskraćeni okružnih i republičkih takmičenja, onlajn pripremom za fakultet pripremali su se maturanti za novu stepenicu u obrazovanju. Svoj san, biti student Biološkog fakulteta, Danijela je dosanjala, ali je do njega trebalo stići uz mnogo rada i odricanja.

„Učenik generacije je pravo iznenađenje za mene jer nije lako bili najbolji među najboljima, potrebno je sem  petica tokom školovanja, mnogo rada, truda, odricanja. Dešavalo se da nisam otišla na neke društvene događaje jer je trebalo spremiti lekciju za sutradan, za neki test ili kontrolni zadatak. Nisam dozvolila da me ovo priznanje bilo kako uzdigne jer smatram da mi ono ne donosi previše uspeha u daljem školovanju i da su u mojoj generaciji, a pogotovo odeljenju, bili učenici koji su isto zaslužili da budu spomenuti”, kaže nam Danijela, sada već brucoškinja na Biološkom fakultetu.

Gimnazijski dani su sem učenja ovoj učenici generacije doneli i mnogo lepih trenutaka koje će, kao drage uspomene, poneti na novo putovanje kroz nauku.

Danijela volontira  u negotinskom Crvenom krstu. Još od prvih srednjoškiolskih dana pripremala je i realizovala radionice za učenike trećeg razreda u osnovnim školama. Aktivno se uključila u pripremi i podeli paketa za najstarije, dok je trajala zabrana izlaska zbog pandemije korona virusom.

Važno je, kaže Danijela, steći prijatelje tokom školskih dana i poneti što više uspomena.

„Rado ću se sećati svog odeljenja i našeg zajedničkog druženja jer su svi dobri ljudi i odlični učenici. Mnogo je tome doprinela i naša razredna Suzana Vidić Milovanović, profesor matematike, držala nas je na okupu i radila je sa nama. Ipak, one ne tako dobre stvari, koje će na nas ostaviti trag, izdešavale su se u ovoj poslednjoj godini našeg školovanja u gimnaziji. Zbog virusa su nam bila onemogućena poslednja  dva meseca druženja, a onda je onog dana kada je trebalo da proslavimo maturu, naše odeljenje zauvek ispratilo odličnog učenika i još boljeg druga, koji je izgubio bitku protiv onoga od čega svi potajno strahujemo. Kada dođete u situaciju gde se tako nešto dogodi, promeni vam se pogled na svet i shvatite da su mnoge stvari  trenutne i da vas život začas odvede u nekom drugom drugom pravcu”, priseća se sa tugom tih poslednjih školskih dana u Negotinskoj gimnaziji Danijela Balanesković.

Ljubav prema prirodnim naukama, a posebno biologiji, počela je još u osnovnoj školi, a znanje je dopunjavala na takmičenjima na kojima je osvajala nagrade i koja su je odvela i do Istraživačke stanice Petnica.

„Takmičenja su neizbežna a moja ljubav je biologija. Sve je počelo još u prvoj godini kada me je biologijom zarazio profesor Dejan Kojčinović i na neko njegovo insistriranje sam i krenula na takmičenja. Iako se uspesi u prvoj i drugoj godini ne boduju za upis na fakultet meni je to bila odlična priprema za dalje, a zahvalna sam i profesorki Jasni Krstić koja me je podržavala u svemu. Svoje znanje nadograđivala sam i u Petnici. Prve dve godine sam bila u ovoj istraživačkoj stanici i radila radove iz eksperimentalne biologije i hemije u prvoj godini a u drugoj samo iz biologije.“

Planovi za budućnost kažu postoje. Posle studiranja  Danijela ne planira da se vrati u Negotin jer ovde, kaže,  ne postoji perspektiva za ono čime želi da se bavi, jer to nije nastava već naučno istraživanje, rad u nekom institutu van granica Srbije.

„Želim da budem zadovoljna sobom jer su sve odluke i svi izbori samo moji. Možda moji roditelji nisu baš najsrećniji što je moj izbor biologija jer pitanje je koliko je to perspektivno, ali se slažu sa svim mojim odlukama. Moja prva asocijacija na grad u kome sam rođena i odrastala biće društvo i porodica. Negotin je malo mesto, svuda se stiže za 15 minuta, i to će mi nedostajati.“


Objavljeni medijski sadržaj je nastao u okviru projekta “Ram za sliku Negotina”, koji je sufinansiran iz budžeta opštine Negotin. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.