Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Đurđevdan, praznik koji čuva uspomenu na Svetog velikomučenika i pobedonosca Georgija.
Mnogi pravoslavni vernici Đurđevdan slave kao svoju krsnu slava i jedan je od omiljenih i često slavljenih praznika u Srba.
Ovaj prolećni praznik je prepun narodnih običaja koji su se održali i do danas i kalendarsku godinu deli na polovinu i predstavlja granicu između zime i leta.
Crkva na Đurđevdan obeležava pogubljenje Svetog Georgija, koje se desilo 303. godine i time čuva upomenu na ovog svetitelja.
Ovaj veliki praznik se zbog narodnih običaja koji ga krase od 2015. godine nalazi u Nacionalnom registru nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.
Običaji vezani za Đurđevdan su mnogobrojni i odnose se na zaštitu, zdravlje i plodnost. U predvečerje praznika, ukućani bi kapiju i ulazna vrata okitili venčićima od đurđevka, mlečike i zelenog bilja. Venci su ostajali na dovratku do sledećeg 6. maja.
U nekim krajevima se i danas zadržao običaj kupanja u reci pre sunca u koju su se bacali venčići od cveća.
Đurđevdan je praznik koji su posebno slavili stočari. Na današnji dan počinjala je letnja paša, i stoka se selila u planine.
Narod je u prošlosti vreme merio od praznika do praznika, a tako su se pamtili i računali i važni događaji. Za vreme vladavine Osmanskog carstva porez se plaćao dva puta godišnje za Đurđevdan i Mitrovdan. Hajduci su svoje jatake napuštali baš za vreme ovog prolećnog praznika. U istorijskim čitankama je ostala zabeležena izreka: „ Đuđrevdan, hajdučki sastanak, Mitrovdan , hajdučki rastanak“ , ali i podatak da je to bila krsna slava Kraljevića Marka.
Đurđevdan proslavljaju danas i mnogi Krajinci. Čestitamo slavarima!
