Naslovna Krajinske vinjete Biti knjižničar, pre svega je – ljubav!

Biti knjižničar, pre svega je – ljubav!

616
0

Dragoljub Đorđev, mašinski tehničar po obrazovanju, “knjižničar” po zanimanju, već 34 godine u samom centru Negotina, ispred Robne kuće, prodaje knjige.

Kada je 1968. godine započeo svoj radni vek kao prodavac knjiga u Negotinu, ili kako to Dragoljub voli da kaže kao “knjižničar”, nije pretpostavljao da će se roditi tako velika ljubav između njega i grada u kome, ističe, vri istorija na svakom koraku, zbog čega ga je i zavoleo.

Mnogi Negotinci već decenijama zastanu da prozbore koju reč sa Draganom, o knjigama, o vremenu, o životu, o dnevnim temama… Iskoristi on taj trenutak da preporuči poneku knjigu, naročito one sa istorijskom tematikom, koje i sam voli i čita.

„Odrastao sam  u selu Zvonce pored Babušnice, u društvu stričeva i tetaka koji su čitali knjige, pa sam i sam sa pet godina počeo da čitam. Oni su mi usadili ljubav prema knjizi, a naročito prema istorijskim temama. Kada sam napravio pauzu u studiranju na Mašinskom fakultetu, počeo sam da se bavim ovim poslom i – bilo je to za ceo život.”

Pamti Dragoljub početak svoje karijere kada su se  knjige kupovale i punile kućne biblioteke.

„Bilo je to vreme kada su se knjige kupovale na kredit. Tada su se kupovali kompleti svetskih klasika. Roditelji su želeli da svojoj deci naprave dobru biblioteku. Ali, bilo je to vreme bogatog srednjeg, obrazovanog sloja stanovništva, naročito ovde u Negotinu.“

Ko danas kupuje knjige, i ko prilazi negotinskom “knjižničaru” koji prodaje knjige na otvorenom?

„Danas se dobra knjiga retko traži. Taj srednji sloj koji je nekada postojao u Negotinu polako nestaje. Prilaze mi najviše penzioneri koji unucima kupuju knjige za rođendan. Žene kupuju ljubavne romane, muškarci trilere. Deca retko prilaze. Zanimljivo da su knjige koje imaju za temu psihologiju najtraženije. Leti knjige kupuju naši ljudi koji rade u inostranstvu.“

U više od tri decenije stalo je mnogo anegdota, a Dragoljub nam prepričava najzanimljivije.

 „Prilazili su mi sugrađani i pitali da li imam nešto od Tolstojevskog. Bilo je i pitanja da li je skoro napisao nešto Andrić ili MirJam. Ali definitivno moju profesionalnu karijeru obeležila je 1999.godina, kada su roditelji masovno kupovali deci knjige, sa željom, kako su mi sami govorili, da ih sklone od televizije i vesti.”

Šta je konkurencija štampanoj knjizi, da li su to e-knjige?

„Ne nisu. Konkurencija su internet i igrice. Ne koriste samo deca nove tehnološke inovacije, oni uče od roditelja. Ali moram da vam kažem da ne pamtim kada mi je neki prosvetni radnik prišao i pitao za neki naslov. To ne znači da ne čitaju i ne kupuju knjige. Jedan od razloga je cena. Knjige su oduvek bile skupe.“

Šta bi ste Vi preporučili Negotincima da čitaju?

„Pre svega domaće pisce. Pisce koji su se ozbiljno bavili nacionalnom istorijom. Ali povremeno i laganu literaturu za opuštanje.”

Pamti Dragoljub i vrela leta i ledene zime, jer je prodaja knjiga na otvorenom, od 9 do 14 sati, bila redovna obaveza, svakog dana, sem nedelje.

Želja mu je svih ovih godina bila, kaže, da otvori malu knjižaru u kojoj bi prodavao isključivo knjige. Dovoljno para za ovaj nedosanjani san nikada nije bilo…

„Negotin je moj grad, moj dom, a ja sam knjižničar, prodajem samo knjige, jedan sam od retkih u celoj Srbiji koji i dalje prodaje samo knjige. Biti knjižničar je pre svega – ljubav!“

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.