Naslovna Društvo Bezbednost motociklista na teritoriji opštine Negotin

Bezbednost motociklista na teritoriji opštine Negotin

999
1

U okviru oblasti bezbednosti saobraćaja motociklisti zauzimaju visoko mesto na skali rizika stradanja. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, mopedisti i motociklisti su proglašeni ranjivim kategorijama učesnika u saobraćaju.

Ilustracija, pixabay.com

Zajedno sa pešacima, na globalnom nivou, motociklisti predstavljaju najugroženiju kategoriju učesnika u saobraćaju, imajući u vidu da zbirno čine oko 45 odsto ukupnog broja svih poginulih u saobraćajnim nezgodama.

Istraživanjima u svetu (SWOV) utvrđeno je da je po jednom kilometru putovanja verovatnoća smrtnog stradanja vozača i putnika na mopedu i motociklu  20 puta veća u odnosu na verovatnoću smrtnog stradanja vozača i putnika u putničkom automobilu, a verovatnoća od zadobijanja teških telesnih povreda je čak 40 puta veća.

Takođe istraživanja u svetu pokazuju da motociklisti imaju preko 50 puta veću šansu da dožive saobraćajnu nezgodu u odnosu na ostale učesnike u saobraćaju.

Treba napomenuti da je u Republici Srbiji u proteklih 10 godina poginulo više od 1.000 motociklista, dok je 25.000 ljudi doživelo lakšu ili težu povredu. U skoro svakoj desetoj saobraćajnoj nezgodi sa poginulim licima u Srbiji učestvovao je motorni dvotočkaš – moped ili motocikl.

Na teritoriji opštine Negotin u periodu od 2014. do 2018. god. smrtno je stradao jedan motociklista, dok je 76 osoba pretrpelo teže ili lakše telesne povrede.

Najviše nastradalih lica je u starosnoj grupi od 15 do 30 godina. A kao najčešći uticajni faktor koji je doprineo nastanku saobraćajne nezode navode se nepromišljene radnje od strane vozača.

Osnovni pokazatelji bezbednosti motociklista u saobraćaju na teritoriji opštine Negotin za period od 2014. do 2018. godine

Brzina (prekoračena, neprilagođena itd.) je glavni uzrok saobraćajne nezgode sa motociklistima. Ono što će svakako ubiti je usporenje, odnosno pad brzine u jedinici vremena.

Pri brzini od 50 do 60 kilometara na čas (km/h), kada telo udari u neku nepomičnu prepreku, ono trpi silu od 20 g. Nema te opreme koja će u takvoj situaciji sačuvati motociklistu. Iz tog razloga važno je da motociklista predvidi mogućnost nastanka opasne/iznenadne situacije.

Većina povreda koje su rezultat saobraćajnih nezgoda sa motociklistima su povrede glave.

U Evropskim zemljama, povrede glave uzrok su u oko 75 odsto slučajeva uzrok smrti među vozačima motocikla.

Analizama saobraćajnih nezgoda koje su izazvali motociklisti utvrđeno je da kaciga nije smetala vozaču da vidi opasnost, i da se većina nezgoda dešava na kratkim relacijama (5-6 km), i da se većina vozača kretala brzinom do 50 km/h, i da su vozači koji su nosili kacigu imali trostruko veće šanse da prežive.

Pri sudaru brzinom od 20 km/h glava udari u prepreku silom od 1.500 N (sila mase do 15 kg). To ne može da izdrži ni natvrđa glava.

Ovde bih želeo da istaknem da nošenje zaštitne opreme (homolgovane kacige, obuća, odeća, štitnici itd.) utiče na pasivnu bezbednost motociklista, odnosno na umanjenje posledica u slučaju nastanka saobraćajne nezgode.

Nošenje zaštitne opreme može umanjiti rizik od lakih telesnih povreda za 33-50 odsto.

Evo jednog zanimljivog podatka koji će vam možda pomoći prilikog odabira motocikla. Naime, prema stranim istraživanjima (Teoh, 2010) motocikli opremljeni ABS sistemom učestvovali su u 37 odsto manje saobraćajnih nezgoda sa poginulim licima u odnosu na one koji nisu bili opremljeni ABS sistemom.

Ono što je naročito zanimljivo, jeste to da je 40 odsto vozača izjavilo da u momentu pre nego što je nastala saobraćajna nezgoda uopšte nije videlo motociklistu u retrovizoru.

Kao najčešći razlog tome navodi se da im je motociklista ili mopedista bio slabo uočljiv. U prilog tvrdnji govore i rezultati evropskog istraživanja o motorizovanim dvotočkašima (MAIDS, 2004) gde se došlo do rezultata da u 36 odsto saobraćajnih nezgoda vozač motornog vozila nije uočio dvotočkaša, a u 12 procenata slučajeva vozač dvotočkaša nije uočio drugo vozilo.

Neka istraživanja pokazuju da vozači ne primećuju jedan far. Motociklisti čine dva odsto registrovanih vozila i vozači po stečenoj navici očekuju dva fara. Kada vide jedan far, događa se da ga ne registruju u zoni raskrsnice,  a u samoj raskrsnici najteži su bočni sudari, kada motociklista naleti na srednji deo automobila.

Pogledajte potresnu ispovest Milana Mitića koji je preživeo tešku saobraćajnu nezgodu sa motociklom u produkciji Agencije za bezbednost saobraćaja iz serijala “Lična priča”

Vozači motocikla moraju imati vidljivu zaštitnu opremu ili garderobu na sebi. A pored vizuelne uočljivosti  bitna je i zvučna uočljivost. Ne znam da li ste znali da se električni trotineti i motocikli koji ne stvaraju buku u stručnim krugovima nazivaju i „tihe ubice„.

Drugi dosta čest uzrok koji vozači nabrajaju jeste da nisu očekivali da će neko da ih obiđe sa desne strane. Moramo priznati da se često događa da se motociklisti provlače između kolone vozila. Dok je gotovo 100 posto vozača je izjavilo da im je dosta stresno kada motociklista vozi razdelnom linijom.

Naravno i vozači automobila prave greške u vidu ne uveravaanja, prekoračenja brzine, koriste mobilni telefon, ne daju ili kasno upotrebe pokazivač pravca ili naglo skrenu i tako preseku putanju motociklistima itd.

Da se razumemo, u ovom tekstu nisam imao nameru da bilo koga osuđujem, niti smatram da je kriva samo jedna strana, jer kad se nezgoda dogodi kasno je raspravljati ko je kriv. Već ako želimo da poboljšamo stanje bezbednosti u našoj zemlji moramo imati profesionalni i sistematični pristup problemu. A u cilju povećanja bezbednosti u saobraćaju ključna je edukacija i unapređenje obrazovanja u ovoj oblasti.

Što se tiče mladih vozača koji imaju najveći rizik stradanja na motociklima što statistika i pokazuje, nije pitanje da li će se nezgoda desiti, nego kada će se desiti.

Te stoga bi ih savetovao da pre učešća u saobraćaju dobro savladaju tehniku vožnju, da se upoznaju sa pravilima i propisima, da se opreme zaštitnom opremom, da poštuju ograničenja brzine, da provere tehničku ispravnost svog motocikla, i da izaberu motocikl koji odgovara njihovoj konstituciji.

Savet za roditelje je da ne podležu pritisku dece da kupe motocikl, već je potrebno prvo obezbediti opremu i kvalitetnu obuku i edukaciju.


Literatura:

  1. Pregledni izveštaj, Bezbednost vozača i putnika na mopedima i motociklima u Srbiji za period 2015. – 2017. god., Agencija za bezbednost saobraćaja Republike Srbije, Beograd, april 2018. god.
  2. Izveštaj o osnovnim pokazateljima stanja bezbednosti u periodu od 2014. do 2018. god. za opštinu Negotin, Agencija za bezbednost saobraćaja R. Srbije
  3. https://www.sigurnestaze.com/web/blog/17/bezbednost-motociklista-u-saobracaju-na-teritoriji-grada-bora.html
  4. https://www.sigurnestaze.com/web/vesti/35/motocikl-rizik-na-2-tocka.html

*Autor teksta je master inženjer saobraćaja. Osnivač je i urednik portala posvećenog bezbednosti saobraćaja www.sigurnestaze.com

1 KOMENTAR

  1. Mislim da su u najgorem polozaju biciklisti. Pred njima niko ne postuje pravila i oni uvek cekaju da prodju sva kola i motori. O pijanim vozacima koji kose bicikliste bolje i da ne govorim.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.