Negotinka Anamarija Danilović (21), studentkinja III godine Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, dobitnik je stipendije “Yamaha muzičke fondacije Evrope” koja ove 2018/2019. godine podržava talentovane redovne studente muzike sa odseka trube, njih 46 u 33 zemlje.
Yamaha, jedan od najvećih proizvođača muzičkih instrumenata u svetu, ovu Fondaciju osnovala je pre više od pola veka sa ciljem da podstakne interesovanje za sviranje i uživanje u muzici među ljudima.
Reč je o neprofitnoj, dobrotvornoj organizaciji koja je od 1990. godine, kada je ustanovljena stipendija, pomogla više od hiljadu izvanrednih mladih muzičara. Yamahina stipendija u visini od 1000 evra pokriva jednu godinu studija i namenjena je umetničkom usavršavanju, a izbor studenata vrše eminentni stručnjaci iz sveta muzike.
Kandidati se biraju na osnovu njihove trenutne muzičke sposobnosti i prikazanog budućeg potencijala.
“Ne mogu reći da se nisam nadala jer sam mnogo radila i puno vežbala. Kako su i ostali takmičari bili izvanredni, zaista sam se trudila da dam svoj maksimum, a na žiriju je bilo da proceni ko je najviše zaslužio stipendiju. Veoma sam zahvalna svom profesoru Mladenu Đorđeviću i profesorki Radi Pećanac koja me je pratila na klaviru. Pobeda mi znači jer je potvrda mog rada i posvećenosti trubi kao instrumentu i svakako je podstrek da radim još više na sebi i više napredujem”, prve su reči Anamarije Danilović po saznanju da je odabrana za Yamahinog stipendistu.
Anamarija Danilović rođena je u muzičkoj porodici. Otac Neša svira kontrabas i bas gitaru, deda Vlastimir gitaru, a danas najponosniji pradeda Jovan Danilović bio je jedan od viđenijih trubača Negotinske Krajine, dok je Anamarijin čukun-deda Dušan svirao klarinet.
U takvoj familiji njeno opredeljenje da se bavi muzikom nije bilo iznenađenje, ali izbor da to bude truba nekako nije išao sa njenom sitnom i krhkom građom. Međutim, njena kasnija tvrdnja kako je „za trubu važna tehnika sviranja, pravilno disanje i talenat a ne samo snaga“ pokazala se više nego tačnom.
Počela je da svira trubu u devetoj, podstaknuta filmom „Guča“ Dušana Milića. Uz talenat koji je nasledila u porodici i svo poštovanje prema narodnoj tradiciji, opredila se za klasičnu muziku.
Osnovno i srednje muzičko obrazovanje stekla je u Mokranjčevom gradu u školi koja nosi ime slavnog kompozitora, najpre u klasi legendarnog trubača Mileta Paunovića, posle čije smrti je školovanje nastavila u klasi profesora Predraga Tasića.
Brojna priznanja među kojima je i zvanje Državnog prvaka u sviranju trube za 2015. godinu (koje joj je, iste godine, donelo i „Majsku povelju“ opštine Negotin), dve pobede na Republičkom takmičenju i brojne prve, druge i treće nagrade na međunarodnim takmičenjima “Davorin Jenko” i “Petar Konjović” (I nagrada i prošle godine) učvrstili su je u nameri da muzičko obrazovanje nastavi na Fakultetu muzičke umetosti u Beogradu.
U klasi redovnog profesora Mladena Đorđevića danas je na trećoj godini studija.
Dva puta je nagrađena od strane Ministarstva omladine i sporta i Fondacije za mlade talente.
Sarađuje sa brojnim orkestrima u Beogradu, među kojima su: Orkestar FMU u Beogradu, Filharmonija mladih „Borislav Pašćan“, Beogradski simfoničari, Mladi simfoničari, Beogradski duvački orkestar, a stalni je član Orkestra Ministarstva unutrašnjih poslova, na mestu prve fliglhorne, instrumenta srodnom trubi.
Sta reci, osim sve cestitke sa zeljom da i dalje svojim radom afirmise i sebe i svoj zavicaj. Bio sam u prilici da uzivam u jednom takmicenju u kome je ona ucestvovala. Mislim da je to bilo 2014. U Centru za kulturu Rakovica. Mile je bio ziv, a Ona nije bila nazadovoljnija nastupom i uspehom. Mislim da je osvojila trece mesto na regionalnom takmicenju mladih trubaca i skola sa prostora bivse Jugoslavije. Rekla je Miletu, e videce oni dogodine kad se ja spremim. Tako nekako. I videli su i tek ce je svet videti. Bravo!