Naslovna Kultura Događaji Koncert sećanja na Luisa u Negotinu 24. jula

Koncert sećanja na Luisa u Negotinu 24. jula

716
0

Turistička organizacija i Opština Negotin prirediće u utorak 24.jula na Gradskom trgu, treću godinu zaredom, koncert „Moj život je moje blago“ posvećen Ljubiši Stojanoviću-Luisu, tragično nastradalom u saobraćajnoj nesreći 31.jula 2011. godine.

Učesnici koncerta „Moj život je moje blago“, 2017.

Na njegovu muziku publiku će podsetiti: Branislav Bane Mojićević, Dejan Najdanović Najda, Radmila Misić, Đorđe Čavić, Vladimir Vlada Stojanović, Hame Nalić, Boris Stanojević, Maja i Marko Louis, Staniša Radosavljević-Piki, Boemi, Lena Stamenković, Bojan Čukić&Balkan blues bend, Magic bend, Nemanja Bačilović, Stefan Lazarević, Dragana Amidžić, kao i članovi Louis benda: klavijaturista Perica Kaluđerović, gitarista Dragan Adamović Kajga, trubač Miloš Nikolić, bubnjar Dušan Lekić i bas gitaristi Aleksandar Aca Trajkovski i Slaviša Pavlović-Stanley.

Marko Luis i Bojan Čukić na koncertu sećanja na Ljubišu Stojanovića Luisa, 2017.

Luis, svakako jedan od najoriginalnijih umetnika sa ovih prostora, iako rođen u Leskovcu, najlepše dane, detinjstvo i prvi deo školovanja proveo je u Mokranjčevom gradu, zbog čega je kasnije u brojnim intervjuima ponosno isticao da je Negotinac.

Luis sa decom Doma „Stanko Paunović“ na jednom od svojih redovnih humanitarnih koncerata

Tu je oformio i svoj prvi muzički bend, čiji su neki od članova bili i štićenici Doma za decu bez roditelja „Stanko Paunović“. Da ih je pamtio uverili smo se januara 1996. godine kada je povodom svog prvog koncerta u Negotinu govorio pred kamerama tadašnje RTV “Krajina”.

 „U osnovnoj školi, bio sam u razredu sa momcima iz Doma. Bili su vrlo druželjubivi, slušali bolju muziku onu koja je i mene interesovala, neku tada zabavnu. Hteli smo da nešto sviramo, a nismo imali gitare pa smo ih napravili! Bili su sa nama i neki momci iz grada, neki Bora koji je pokušavao da svira bubnjeve… Šunder je svirao gitaru, iz Doma je bio. Posle smo napravili grupu „LPDS“- Grada (Gradimir) Stanisavljević, braća Nikodijević i ja. „LPDS“ je značilo: Luis, Ponki, Denis i Stenli.“

Luis u centru Negotina, 2006.

Upravo za Dom za decu i omladinu “Stanko Paunović”, bez medijskog eksponiranja, tokom više od decenije u Domu kulture „Stevan Mokranjac“ u Negotinu organizovani su humanitarni koncerti Ljubiše Stojanovića Luisa i njegovog benda uz gostovanje brojnih popularnih interpretatora zabavne i narodne muzike.

Mimo svega, najčešće bez najave u Dom je umeo da svrati više puta tokom godine donoseći radost i uz pomoć brojnih prijatelja poklone za stotinu mališana bez roditelja. Kao izraz zahvalnosti, na  petogodišnjicu organizovanja humanitarnih koncerata, 2000. godine uručena mu je Septembarska nagrada Opštine Negotin, a šest godina kasnije i najviše priznanje Opštine, zvanje Počasnog građanina Negotina.

Ljubiša Stojanović Luis, počasni građanin Negotina, 2006.

Deceniju kasnije, 2016. godine, u znak sećanja na sve što je za Negotin ali i muziku činio Ljubiša Stojanović-Luis, Turistička organizacija je uz pokroviteljstvo Opštine Negotin organizovala prvi Koncert za Luisa „Moj život je moje blago“ uz učešće najpoznatijih izvođača Istočne Srbije, Luisove dece Maje i Marka, kao i njegovih prijatelja muzičara sa kojima je tokom karijere nastupao.

Luisovi naslednici na koncertu „Moj život je moje blago“, 2017.

Prošle godine na koncertu u centru Negotina, uz kolege muzičare, okupilo se i petoro od šestoro Luisove dece, koja će u ovaj grad slaveći ljubav, humanost i dobrotu, doći i 24.jula na treći Koncert posvećen njihovom ocu.

Biće to prilika da se, kroz bogat muzički program sa dvadesetak izvođača, setimo kompozicija koje je Ljubiša Stojanović Luis, po mnogima začetnik etno popa i etno džeza na prostoru nekadašnje Jugoslavije, izvodio više od tri decenije širom sveta.

Maja i Marko Luis, 2016.

Na sebi svojstven način i nesvakidašnjim imidžom koga su odlikovale svetlucave haljine, duga brada i obrijana glava, inspiraciju za muziku je po ugledu na Stevana Mokranjca nalazio u riznicama narodnog muzičkog blaga.

Njegove kompozicije, muzikalnost i posebno dar koji je imao za improvizaciju trajno su ga svrstale u red onih muzičara koji se ne mogu kopirati, zbog čega je još važnije čuvati uspomenu na njega.

Uz muziku, Negotinci svog počasnog građanina, pamte po jednoj od najvrednijih ljudskih osobina: humanosti i skromnosti da o tome ne govori “na sva zvona”. Kako je isticao, najveća nagrada i bogatstvo tokom svih godina bila su mu nasmejana dečija lica.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.